Šibenik, Foto: Ivana Kovačević

Vratila sam se mestima na kojima sam odrastala.

Prošlo je 30 godina od poslednje posete gradovima o kojima ću pisati u narednim blogovima, ako uopšte budem u stanju, od emocija koje su me rasturile kada sam ponovo stala na staro, dobro dalmatinsko tle.

Ostalo mi je još nešto starog godišnjeg odmora i, s obzirom na to da je počelo otvaranje granica, isplanirala sam naš odlazak u Mađarsku. Međutim, vremenska prognoza se početkom juna ozbiljno umešala u te planove, pa smo bukvalno dva dana pred put rešili da idemo za Hrvatsku (tamo će sve vreme sijati sunce).

Stavljam svoje želje na papir, a onda zovem dragog prijatelja i velikog putnika M. koji je rodom iz Dalmacije da mi da poneki savet. M. mi standarno pravi celokupni plan i daje savete i sugestije (uz opasku da treći put idemo na more u ovoj godini i kako mi kontinentalci (Srbi) moramo da umočimo noge u more kad god nam se ukaže prilika). Šalu na stranu, dobili smo detaljne upute i krećemo.

Od Beograda do Šibenika stižemo dobrim autoputem za sedam sati vožnje. Dočekuje nas grad pod punim mesecom. Šibenik je mali turistički grad na Jadranskoj obali, na ušću reke Krke, smešten u slikovitom zalivu. Osvojio nas je na prvi pogled.

Šibenik, Foto: Ivana Kovačević

Sezona još nije počela tako da samo mali broj nemačkih turista i mi lutamo šibenskom rivom i uskim ulicama starog grada koji ima bogatu istoriju. Šibenik nam je ponudio mnogo božanstvenih mesta koje vredi posetiti i doživeti.

Šibenik, Foto: Ivana Kovačević

Grad krase četiri tvrđave, nezaobilazne atrakcije s pogledom od kog zastaje dah. Šibenik je jedini grad u Hrvatskoj sa dva UNESCO zaštićena spomenika: katedrala Sv. Jakova i tvrđava Sv. Nikole.

Katedrala je jedinstvena zbog toga što je u potpunosti izgrađena od kamena.

Seli smo preko puta te renesansne građevine u kafe Vjećnica i uživali u pogledu. M. nam je sugerisao da je to jedini kafić u Evropi u kome možete popiti kafu po “normalnoj ceni”, s obzirom na to da se nalazite u blizini ovakve građevine.

Tvrđava Sv. Mihovila izgrađena je u 13. veku, najstarija je šibenska tvrđava i sa njom počinje istorija Šibenika.

Tvrđava Sv. Ivana i tvrđava Barone bile su veoma važne za odbranu grada od Turaka u srednjem veku, izgrađene su 1646. godine. Sa tvrđave Barone se panoramski vidi čitav grad  i kanal Sv. Ante.

Tvrđava Sv. Nikole je atrakcija koja dočekuje putnike sa mora. Nalazi se na ulazu u kanal Sv. Ante. Odlično je sačuvana, a postoji i staza za šetnju od Šibenika do tvrđave. Panoramski pogled na Šibenik pruža se velikim delom staze i sa nekoliko vidikovaca. Nama je trebalo oko 90 minuta lagane šetnje iz centra grada da stignemo (oko 4,5 km). Na kraju staze i kanala nalazi se tvrđava Sv. Nikole, UNESCO zaštićen spomenik. Izgrađena je u 16. veku i služila je za obranu od Turaka. Na tvrđavu se ne može ući kopnenim putem.

Tvrđava Sv. Nikole, Foto: Ivana Kovačević

Sledeća stanica nam je bila dalmatinsko selo u Solarisu. Mesto koje nas je vratilo nazad kroz vreme. Šetnjom uskim kamenim ulicama kroz selo saznali smo i videli  kako se nekada tkalo, pravilo maslinovo ulje i vino. Tradicionalne kamene kuće dočarale su nam poseban ambijent. Posetili smo mesto gde žive stari običaji i oduševili se. Naravno, kad smo već tu, vreme je i za kupanje u, u tom momentu, hladnom Jadranskom moru.

Solaris, Foto: Ivana Kovačević

Kaze M. mi u Šibeniku imamo Kubu. O da, plaža Jadrija je gradska plaža duge tradicije. To je svojevremeno bilo mesto okupljanja mladih generacija, mesto odrastanja, prvih ljubavi, zabave i sporta. Tako bar tvrde stariji Šibenčani i prepričavaju dogodovštine sa Jadrije. Plaža je danas dobro mesto za jedrenje na dasci i, naravno, za slikanje.

Jadrija, Šibenik, Foto: Ivana Kovačević

Meni se posebno dopala, nekako me je vratila u prošlost, u detinjstvo. Miris četinara i mora dok sunce prži i čuje se zvuk cvrčaka. Za mene, to su nezaboravni mirisi i zvuci detinjstva.

Šibenik, Foto: Ivana Kovačević

Nedaleko od Šibenika se nalazi i nacionalni park Krka. Iako nam je bio na listi, razmišljali smo da li da izdvojimo jedan dan i za njega. Sva sreća pa smo presekli: “biće nam krivo ako ne svratimo”. I, naravno, nismo pogrešili.

Nacionalni park Krka prepun je zapanjujućih mesta.

Prostor za posetioce osmišljen je za bliski i predivan kontakt s prirodom. Staze, vidikovci i beskrajno zanimljiva pešačka staza. Cela staza je u stvari put na kojem smo uživali u  bioraznolikosti i vegetaciji.

Nacionalni park Krka, Foto: Ivana Kovačević

Skradinski buk najveći je slap na Krki. Širok je 400 metara i ukupne visine oko 46 metara. Prekrasna slika i sila prirode.

Nacionalni park Krka, Foto: Ivana Kovačević

Baš smo se umorili i iscrpeli, pa je klopa u konobi kontinentalne dalmatinske kuhinje Vinko, njihov teleći rižoto koji nas je vratio u život, bila za čistu desetku. Nije ni čudo što imaju Mišelinovu preporuku.

Ostavljamo iza sebe Šibenik, grad uspomena i sećanja na mirise detinjstva.

Šibenik, Foto: Ivana Kovačević

Otvorili smo put prošlosti kroz mesta u kojima smo rasli, zaljubljivali se, sunčali, kupali i udisali božanstvene mirise borova koje smo decenijama kasnije čuvali u sećanju.

Put nas u narednim danima vodi ka Splitu

 

Piše: Ivana Kovačević