Jadranskom magistralom do davno zaboravljenih snova

Primošten Foto: Ivana Kovačević

Posle tri decenije, vraćanje na stare puteve oživi vam uspomene za koje ste mislili da su davno obrisane.
Zaboravljene puteljke, usnule uvale i neke davne snove vraćao je Šibenik svakim svojim kilometrom. Ali, vreme je da nastavimo dalje.
Krenuli smo ka Splitu, a do krajnje destinacije su nas vodili prizori na koje bismo naišli. Tako nas je Jadranska magistrala čašćavala pogledom na more, pa smo izbegli autoput i uspeli da obiđemo mala , šarmantna i usputna  mesta koja se kriju uz obalu.

Odlučili smo da idemo jadranskom magistralom, da obiđemo sva ona usputna mesta, odnosno da lako možemo da zaustavimo auto u koliko nam se nešto, neka uvala, plaža ili mestašce učini interesantnim. Brodarica je prvo od tih mesta na koje nailazimo. Smeštena je 5 km južno od Šibenika (prema Splitu) uz more i okrenuta je prema devet ostrva koji su deo lagune. Plaže su kamenite i šljunkovite.

Brodarica Foto: Ivana Kovačević

Krapanj je ostrvo koje se nalazi preko puta Brodarica, udaljeno je oko 300m vodenim putem. Najniže jadransko ostrvo. Njegova najviša nadmorska visina ne prelazi 1,25m. Ostrvo mi se baš svidelo.

Krapanj Foto: Ivana Kovačević

Morinjski zaliv na koji sledeći nailazimo na putu nalazi se na južnom delu Brodarice. Prirodno je mrestilište riba i ptica. Poznato je i po lekovitom blatu pa je ovde razvijen i zdravstveni turizam.

Vozeći dalje nailazimo na Dolac. Draga prijateljica Aleksandra mi je pre puta preporučila da obavezno svratimo makar na kafu i bar na krako uživamo u pogledu, miru… Ovo mesto nije svima poznato (sva sreća), ali zato ima plaže i predivnu panoramu na kojoj bi joj pozavidela mnoga poznata mesta. Smešten je tri kilometra severno od Primoštena. Prošetali smo stazom pored mora i okupali se u jednoj od nekoliko malih uvala koje ga čine.

Dolac Foto: Ivana Kovačević

Željno sam očekivala Primošten. Obzirom o kakvom se predivnom mestu radi, to uopšte ne bi trebalo dodatno objašnjavati, zašto je baš tako. Primošten je jedno od najslikovitijih malih mesta na Jadranu. Svojim karakterističnim uličicama u starom delu i živim i šarmantnim novim delom, predstavlja savršen spoj tradicionalnog i modernog. Odiše šarmom i lepotom malog ribarskog grada.

Primošten Foto: Ivana Kovačević

Ovo poluostrvo, odnosno staro ribarsko naselje sa svojim uskim uličicama i zbijenim kamenim kućama u starom jezgru krase dve crkvice: crkva Sv. Jurja iz 1485.g. i crkva Sv. Roka iz 1680.g. Često ga zovu i “gradom plaža”, zbog velikog broja plaža i kupališta u svojoj blizini.

Primošten Foto: Ivana Kovačević

Plaža Mala Raduča  je jedna od većih plaža u Primoštenu, smeštena tik uz gradsko šetalište. Super stvar je što na ovoj plaži nema gužve, ovo je jedna od najdužih plaža u Hrvatskoj. Primošten okružuju kilometri šljunkovitih plaža sa kristalno čistim morem. To je i glavni turistički adut ovog područja.

Primošten Foto: Ivana Kovačević

Rogoznica, odnosno Marina Frapa je bilo sledeće mesto na našem putešestviju koje smo posetili. Svojim položajem Rogoznica predstavlja savršenu lokaciju, odnosno, nalazi se i razdvaja severni i južni Jadran. Ovo poluostrvo je većim delom prekriveno četinarskom šumom, pa je idealan za šetnju. Rado je posećuju i nautičari, a poznata je kao jedna od najlepših i najsigurnijih luka na Jadranu. Veliki broj turista ovaj zaliv poseti brodom zbog tihe i mirne uvale i prekrasne prirode.

Rogoznica Foto: Ivana Kovačević

Na netu sam pročitala da ovde postoji i jezero koje moramo da obiđemo, i da je jezero Zmajevo oko jedinstven hidrogeomorfološki fenomen. Smešteno je na poluostrvu Gradina. Brojne su legende ispričane o ovom jezeru.

E, a onda…Trogir. Smešten na malom ostrvu koji je sa dva kamena mosta spojen s kopnom i s ostrvom Čiovo. Njegova bogata kultura i tradicija nastala je pod uticajem starih Grka, Rimljana i Mlečana. Trogir sa svojim palatama, crkvama i kulama jedinstveni je primer i jedan je od najbolje sačuvanih romansko-gotičkih gradova. Njegovo istorijsko jezgro jedinstven je spomenik kulture, 1997. godine upisan je na UNESCO-vu listu svetske baštine. Trogir je sačuvao osnovne elemente srednjovekovne strukture utvrđenog grada, kao i karakterističan raspored ulica i trgova. Naravno, napravili smo million slika, uživali punim plućima, šetali, a onda se uputili ka ostrvu Čiovo. Obzirom da je ovo ostrvo u stvari produžetak grada Trogira, ono nudi puno mogućnosti za odmor i kupanje. Novim mostom koji povezuje kopno i Čiovo se vraćamo na našu rutu i idemo ka Kaštelima.

Trogir Foto: Ivana Kovačević

Kašteli su naziv za sedam manjih spojenih mesta uz obalu Kaštelanskog zaliva. To su: Kaštel novi i stari, Štafilić, Lukšić, Kambelovac, Gomilica i Sućurac. Na potezu između Kaštela Gomilice i Kaštela Lukšić proteže se super šetalište. Kašteli i njihova prelepa rivijera privlačile ljude još odavno. Bila je omiljeno mesto drevnih grčkih mornara, rimskih patricija, hrvatskih kraljeva, venecijanskih vladara do današnjih turista, ljubitelja sunca i mora. Ovih sedam primorskih sela, sagrađeni su oko zamkova iz 15. i 16. veka. Sve dvorce izgradili su bogate trogirske i splitske porodice. U kaštelu Štafilić se nalazi Splitski aerodrom, drugi po veličini u Hrvatskoj.

Kaštelanski zaliv Foto: Ivana Kovačević

Ovih skoro 100 kilometara Jadranskom magistralom od Šibenika do Splita ostavilo je na nas fantastičan utisak. Proputovali smo i obišli veći deo sveta do sada, međutim ovaj krajolik ostavlja jedan jedinstveni i specifičan utisak lepote, mira, spokoja…
Zbog osećaja koji probudi u vama, nije čudo što čovek želi uvek da mu se vrati.

Piše: Ivana Kovačević

3 Comments

Add yours →

  1. Zanima me, čije tablice imate na automobilu? Šibenik i Zadar nisu “Serbian license plate friendly”. Mnogo je primera u zadnjih par godina. Ostala mesta duž magistrale, manje više. Ovo pišem iz ličnog iskustva, bez namere da vam miniram blog. Prošle godine, sa ženom i dvoje male dece, bez ikakvih provokacija i skretanja pažnje na sebe, usprkos svima koji su mi govorili da nikako ne idem baš u tu oblast, krenuh da obiđem Zadar, Nin, Šibenik, Rogoznicu… U Rogoznici nisam mogao da nađem smeštaj, jer gde god sam pitao, kako bi videli BG tablice, bilo je “Aj k vragu, jeben ti gospu vlašku, nemaš ti što ovdje tražit”. Ni Zadar nije ništa bolji. Na kraju smo u Trogiru našli apartman, ostali dve nedelje i proveli se više nego prijatno, bez ijednog prekog pogleda a kamoli provokacije. Naprotiv, primljeni smo izuzetno ljubazno, od vlasnice apartmana, do prodavačica na pijaci. Ponavljam, ovo je moje iskustvo od prošle godine.

    • Zdravo,

      Tablice su nam Beogradske i stvarno nismo imali nikakvih problema. Šta više, da jesmo, napisala bih tekst i navela koji su to problemi bili. Dočekani smo i ugošćeni gde god da smo se našli više nego fer i korekno kao i bilo gde drugde na planeti. U Splitu, smo želeli da posetimo Dioklecijanovu palatu, otišli da kupimo kartu (ljubičasta ulaznica pdrazumeva sve prostorije i kulu i iznosi 80kn), ja tražim dve karte i devojka mi kaže 80kn. Ispravljam je i kažem, dve karte, ne jednu a ona na to, pa zaboga to je za turiste, vi ste naši (osmeh) za vas je cena kao za i za nas. Iskreno, mene je zadivilo, i nekako ulepšala mi je dan. Nije stvar u parama, već u gestu.

  2. Patak, lažeš ka pas. Ma koga briga odakle si?! Budale doduše možeš svagdi naći i bez potrage! Dođi kod mene u Zadar o biti će ti lipo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

© 2021 Moje putovanje

Theme by Anders NorénUp ↑

error: Kontaktirajte nas ako želite da prenesete sadržaj!!