Napulj, Vezuv Foto: Ivana Kovačević

Napulj je duša Italije. Nije sanjiv kao Sardinija (nisam baš oduševljena Sardinijom), niti je arogantan kao Sicilija (nju obožavam). Napulj je neukrotiv, žuran, užurban, strastven, kontroverzan i očaravajuć svakim dahom. Napulj je i “Gomora” i Alesandro Skarlati, i Vezuv i Pompeja, i Vergilije i Roberto Savijano. Kontroverza, život, strast, galama, sjaj i beda, raskoš i siromaštvo, muzika i tišina.

Svako moje putovanje je moja priča, a pričam je sa S, čovekom koji stoički podnosi sve moje ideje i, najvažnije, deli istu strast prema putovanjima. I zato je svako naše pakovanje kofera zapravo priprema za novu priču, a ne turistički aranžman.

Zato oko putovanja pregovaramo glasno, dugo i detaljno. Zato putujemo sa uživanjem.

Kada sam S. pomenula da bih u Napulj, prva reakcija mog svetskog čoveka bila je: zašto Napulj?

Autentičan je, iznela sam argument.

Nasmejao se i pristao, onim svojim pogledom koji obećava da će uživati.

Napulj Foto: Ivana Kovačević

Predrasude i strahovi su glavne kočnice u glavi ljudi kad treba da prelome da se putuje u Napulj. I baš ta reputacija, koju je ovaj epohalni grad podno Vezuva stekao u minulim mračnim vremenima, zapravo je njegov glavni adut.

Napulj je gurnuo naša čula do krajnosti u svakom smislu. Pogotovo zbog grubog, sirovog prvog utiska. Napulj je prljav i umazan u siromašnom delu, blistav i luksuzan na drugoj strani, gde su moć i vlast, a Napolitanci uopšte nisu slatki i romantični. Vrlo su direktni, ponekad nestašni i, baš kao njihov grad, puni su života i sjajnih priča.

Neke od tih priča sakrivene su pod zemljom. Sve što možete da vidite i da doživite na površini grada sa čijim je klubom Maradona osvojio prvenstvo 1987, bledi pred lavirintima i katakombama koje mnogo snažnije i mističnije pričaju priču o vekovima u kojima je Napulj rastao kao grad i gradio svoj identitet.

Ključni i najbolji savet koji smo dobili od Napolitanaca bio je: izgubite se u lavirintu starih ulica. Šetajte. Gledajte. Udišite.

Tako je jednostavno. I tako smo uradili.

Napulj Foto: Ivana Kovačević

Kao i svaki italijanski grad, Napulj sadrži impozantan broj drevnih građevina i najpoznatijih turističkih znamenitosti. Istoriju počinje da gradi između VII i VI veka p.n.e. Turbulentne događaje, vladavine i prevlasti oslikava kroz spomenike i arhitekturu, a slojevi istorije duge 2500 godina utkani su i u podzemne delove grada. Svaki sloj predstavlja jedan deo istorije i prošlost se iznova pojavljuje ispod različitih delova sadašnjeg grada.

I baš to lutanje bila je naša omiljena aktivnost u Napulju. Podzemni svet je mesto predaka, ne samo u smislu arheoloških ostataka. Napuljski podzemni tuneli doslovno putuju kroz vreme i mi smo odlučili da naše putovanje bude vremeplov, a ne razglednica. Zato smo izabrali podzeman svet Napulja.

Napulj stoji na tri različite katakombe: San Đenaro, San Gaudioso i San Severo. Katakombe San Đenaro se smatraju najvećim u južnoj Italiji i nalaze se ispod jednog od najkarakterističnijih okruga Napulja Rione Sanita. Ako ste samo kratko u Napulju, kao što smo nažalost bili mi, i treba da birate, definitivno vam preporučujem katakombe San Đenaro.

Napulj katakombe Foto: Ivana Kovačević

Katakombe San Đenara predstavljaju vanrednu vrednost prošlosti. Datiraju iz II veka n.e. i pretpostavlja se da su u početku bile grobnice plemićke porodice. Gornji prostor katakombi danas je poznat kao “groblje biskupa” i mesto je hodočašća od V veka n.e, kada su tu sahranjeni posmrtni ostaci mučenika San Đenara, zaštitnika grada Napulja.

Napulj katakombe Foto: Ivana Kovačević

Katakombe San Đenara, osim arheološke vrednosti, predstavljaju i simbol fascinacije Napolitanaca zagrobnim životom. Dok smo prolazili kroz spekatkularne zidine podzemnog sveta, oko nas je lebdeo duh paganskog i hriščanskog, na svakom koraku sudarali smo se sa folklorom, tradicijom i sujeverjem. Obilazak katakombi San Đenara za mene je bio čista mistika, najjači utisak koji sam ponela sa svojih putovanja. A putovala sam mnogo.

Napulj katakombe Foto: Ivana Kovačević

Kada smo izašli na svetlost, Napulj nas je pozvao na gurmanski užitak.

Prava Italija nije hrana, već ljubav, tradicija i običaj kuvanja. Naše zlatno pravilo na putovanjima jeste da jedemo tamo gde i meštani. Ali, u Napulju to pravilo jednostavno ne možete da poštujete. Ispostavilo se da je hrana (pogotovo pica) skoro pa svugde jednako odlična, a dobru klopu možete da nađete na svakom ćošku. Za ljubitelje testenina i morskih plodova, kao što smo mi, Napulj je raj. Zahvaljujući zavidnoj zalivskoj lokaciji, morski plodovi u napuljskim restoranima su sočni, obilni i jeftini.

Napulj Foto: Ivana Kovačević

Grad je poznat i po svojim poslasticama, a sfogliatelle su definitivno naš favorit. Slojevito pecivo sa ukusom narandže punjeno rikotom je idealano za doručak, naravno, uz espreso. A u toplim noćima hranili smo nepca limončelom. Naravno, poneli smo ga i kući, da prizovemo magiju kada se zaželimo juga Italije.

Napulj Foto: Ivana Kovačević

Napustili smo Napulj posle samo tri dana. Grad božanstveno oivičen piktoresnim prozorima sa kojih se dovikuju cveće i Napolitanci. Lepota Napulja je vanvremenska i puna duhova prošlosti koji grad i čuvaju od propasti.

Piše: Ivana Kovačević